Menu

ДАН (НЕ)ВИДЉИВИХ

 
Стасах ја давно од дна до врха
И можда не бејах одмах снажна
Ал' у учењу, што ми је и сврха
Ја бејах брижна и недостижна
 
Прва за струке и занате
Ја нисам рађала какве имитаторе
Људи што у моје одаје сврате
Ја вратих у свет као велемајсторе
 
У мени наста сво оружје разно
Шта земљи треба, шта срце жели
Са тим ћемо оружјем опрезно
Овде се сад само о знању вели
 
На моје тле ставише ногу
Многи питомци што сад већ бледе
Шта им преостаје, шта још могу
Када их време на погледе сведе
 
Име ми променише много пута
И изглед сам мењала стално
Цигле од којих сам некад дигнута
Не памтим, јер прах су и сенка одавно
 
Ал' памтим људе, сад већ невидљиве
Што вас гледају са високих зидова
Памтићу и ваше очи, једино видљиве
Ваше очи, децо, са тек мало годова
 
Памтићу оне на челу, што ме воде
Од којих неке и ја изведох
И оне што ме чисте и ред заводе
Због којих снажна постадох
 
Памтићу све професоре и лекције
Од којих ученике понекад боли глава
Ал' они желе да вас науче нешто битније
Да нерад пуно кошта, а знање је бадава
 
На својим плећима ја све њих носим
Највише легију ђака што на свет јуриша
Њиховим успесима ја се поносим
Јер они ме чине, ал' су и више од ВИШ-а
 
Аутор песме : Лена Павловић, ТДЕИП 2-11

Login Form

Самовредновање рада школе

Go to top buy metformin without prescription